USD: 12,013 so'm EUR: 13,831 so'm RUB: 164 so'm GBP: 16,010 so'm CNY: 1,771 so'm KZT: 25 so'm TRY: 261 so'm AED: 3,271 so'm USD: 12,013 so'm EUR: 13,831 so'm RUB: 164 so'm GBP: 16,010 so'm CNY: 1,771 so'm KZT: 25 so'm TRY: 261 so'm AED: 3,271 so'm

Saytdan izlash

Saqlangan xabarlar

Sizda hozircha saqlangan xabarlar yo'q!

Yangiliklarni o'qish

Maxfiylik siyosati

Saytimizdan foydalanishda sizga eng yaxshi tajribani taqdim etish uchun biz cookie-fayllardan foydalanamiz. Saytimizdan foydalanishda davom etish orqali siz Maxfiylik siyosati va Foydalanish shartlari ga rozilik bildirgan bo‘lasiz.

Ҳормузнинг ёпилишидан асосий фойдани АҚШ кўрди – “Роснефть” директори

82 марта

Ҳормузнинг ёпилишидан асосий фойдани АҚШ кўрди – “Роснефть” директори

“Роснефть” компанияси бош директори Игор Сечин Ҳормуз бўғозининг ёпилиши туфайли энг катта манфаатни АҚШ энергетика компаниялари олганини билдирди. У бу ҳақда Санкт-Петербург халқаро иқтисодий форумидаги нутқида гапирди.
Унинг айтишича, Ҳормуз бўғозининг ёпилиши глобал энергетика тизими учун жиддий оқибатларга олиб келган ва бу жараёнда Вашингтон жаҳон энергетика бозорининг асосий қоидаларини ўз манфаатларига мос равишда ўзгартиришга уринмоқда. Сечиннинг фикрича, Ҳормуз бўғозини ёпиш бўйича қабул қилинган чоралар аслида Эронга қарши қаратилган бўлса-да, оқибатда бутун дунёга салбий таъсир кўрсатган.
“Ҳормуз бўғозининг ёпилиши жаҳон энергетика бозори қоидаларини АҚШ фойдасига қайта шакллантиришга бўлган уринишдир. Боғозни тўсиш бўйича кўрилган чоралар Эронга қарши қаратилган эди, аммо улар бутун дунёга қарши ишлади. Стратегик хавфлар етарлича баҳоланмади”, дейди Сечин.
Унинг билдиришича, бу вазиятда асосий фойдани Америка компаниялари кўрган.
“Асосий манфаатдорлар, албатта, Америка компаниялари бўлди. Улар рақобатдан ташқари устунликларга эга бўлишди ҳамда юқори харажатли таъминотлардан катта даромад олиш имкониятини қўлга киритишди”, дейди “Роснефть” раҳбари. 
Сечин Ҳормуз бўғозидаги вазиятдан кейин бошқа муҳим халқаро денгиз йўллари ҳам хавф остида қолиши мумкинлигидан огоҳлантирган. Унинг сўзларига кўра, Малакка бўғози, Боб ал-Мандаб бўғози ва Гибралтар бўғози ҳам келажакда турли узилишлар ва чекловлар хавфига дуч келиши мумкин.


Изоҳ қолдириш

Мавзуга алоқадор: